-          No, dobro, prezivi se i to i srecom zaboravi, ipak je radost puno veca od svih tih maltretiranja – ko ce da izda RL i kako...sve u svemu trebate ostaviti jedno dva dana s posla da bi odradili tu "formalnost" – koja se uzgred vrlo lako moze odraditi jednostavnim uvezivanjem sa bolnicom, a cini mi se da je nekada to tako i bilo....

-          Prodje izvjesno vrijeme i bebi treba pasos. I vidi cuda, morate cekati u ogromnim redovima da vam kazu kako beba nije prijavljena u CIPS ???? pa koji sad CIPS, sta su do sada radili, zapravo izvinjavam se, cijenjenoj vlasti no, zašto niko nikada u maticnom uredu nije rekao da bebu treba prijaviti u CIPS? Zasto to oni ne mogu uraditi, pa imaju sve podatke, i sva cuda tehnologije koja, ne da nece, nego ne zele koristiti jer treba od naroda uzeti taksu za rodni list? Pa taksa na stranu, ali opet ponovo u red, i ponovo ostavi dva dana posla, ispred tri saltera namjenjena za tu svrhu a od kojih uglavnom radi samo JEDAN. Dodjete u podne otprilike i dobijete broj 267, i cekate, cekate, cekate, i cekate do kraja radnog vremena (jedan šalter radi, zena se ubi radeci no nema sanse da stigne), da bi na tri broja ispred gazda objavio, jos ova zena i nema vise danas???? Djaba se ljudi snalazili, podizali odbacene papirice, trazili manje brojeve, nervirali se...ma jok, šalteri  6 i 8  i dalje ne mrdaju?

-          Nista onda, sacuvaj Dino pamet, velim sebi, pa ujutro porani po novi broj...i poranim, fin broj 67, velim to ce brzo, sat- dva najvise, pa malo na pos’o malo u MUP, malo na poso, malo u MUP..ko da radim pripreme za olimpijadu, i tako malo pomalo, evo i pauze, zatvara se kapdzik, na broju 50...Dobro, velim, pauza pa odoh opet do posla, jos jedan krug me nece ubiti, a moze se dodati jos pola sata odmora, ima lufta, ako je za 2.5 sata odradila pedeset, pa ne moze za sljedecih pola sata 17 da je supermen...i insan dahne malo, a drago mu, evo konacno me krenulo, i sav sretan, cvrsto drzeci broj u ruci ko najvece blago, otvorim vrata i vidi cuda???!! Na displeju 73, kanda smo malo ubrzali tempo i preskocili pokoji broj, a nije ni cudo ljudi otisli da prezalogaje nesto, nekome se bilo mrsko vratiti, nekome se zivot zgadio u onoj cekaonici. No, kako god, ode red. I sta da radi jadni bosnjo, ko veli “more bit” ce me pustit, pa to je samo par brojeva ispred, i pade molba, pitanje, blago, eto ako je moguce, i nije se jos ni formiralo do kraja kad namrgodjeni penzioner, zajapuren u licu, veli, ma moj je red, de ti mene rijesi prvo, sto nije cek’o???!

-          NA ULAZU u objekat, nema informacija, morate uzeti broj i cekati satima da bi Vam rekli sta treba i dali formulare, pa onda opet uzmite broj i cekajte satima – valjda nekome treba toliko vremena da popuni formulare.

-          Na web sajtu takodje nema formulara koji bi se mogli odstampati.

-          I tako dalje i tako dalje

Upotreba savremenih tehnologija ne znaci i pravilnu organizaciju. Sve u svemu jad i cemer, organizacija na nivou .... a tako nam malo fali.

“Sve ce to narod pozlatiti”

Srdacan pozdrav,

Insan, jos uvijek