Bliži nam se 11. juli. Dan kada se cjelokupna javnost naše lijepe Bosne i Hercegovine prisjeća Srebrenice.  Dan kada mnogu izražavaju podršku Srebreničanima. Rekao bih svi, ali bih onda slagao. Mada to u ovoj državi ne bi bilo nešto grozno. Navikli smo mi na to da nas lažu, već godinama. Nego, da se vratim na Srebrenicu. Je li vama žao tih ljudi iz Srebrenice? Meni je žao. Žao mi je zbog silnog licemjerstva koje naše institucije, političari, mediji, i nažalost, na kraju i sam narod iskazuju prema Srebrenici i stanovnicima toga grada, što živima što mrtvima. Svi ih se prisjećaju 11. jula i nekoliko dana ranije. Svi iskazuju podršku. Organizuje se Marš Mira, puštaju se emisije o Srebrenici na TV-u, političari imaju koju prigodnu za reći, mjenjaju se slike na društvenim mrežama, na istim se zatvaraju i kojekakve grupe. Čak se apeluje da se ne objavljuje muzika na tim istim mrežama na dan 11. jula, da bi se iskazala podrška tim ljudima. Tih nekoliko dana, svi imaju nešto za reći o Srebrenici, poneku sliku objaviti, poneki status napisati, poneko mišljenje  podržati.