Dan 1:
Mama je cijeli dan lutala po gradu tražeći neki poklon da obraduje mog starijeg brata kojem je uskoro rođendan. Znate, moj braco nije kao druga djeca. Rijetko izlazi napolje da se igra, zato što ima astmu. Ne znam šta je to astma, ali znam da je mama mnogo uznemirena kada braco dođe iz škole i puno kašlje. A kada je mama uznemirena, uznemirena sam i ja. Mama se vratila kući umorna, zadihana i tužna. Teško je pronaći poklon za dijete koje se nikada ne igra vani i koje je većinu vremena bolesno. Čula sam kako je rekla tati: “Vani je grozno zagađeno i smrdi. Smrzla sam se , skoro sam se ugušila od smoga, a ništa nisam kupila.” Kada je moj brat stigao kući iz škole, mama mu je dala da jede, on se zakašljao, a mama je rekla tati: “Idi molim te ti, ja ne mogu…” Otišla je u sobu i plakala, a ja sam se smirila jer ne volim kada mama plače…
Dan 2:
Mama govori tati: “Pogledaj kako je zagađeno vani i smrdi. Možda mi je bolje da danas nikuda ne izlazim. Molim te otprati Riada u školu?” Poslije toga se vratila u krevet i dugo ležala, a ja sam se opet smirila jer sam osjetila da mama nije raspoložena i da mi je bolje da mirujem…
Dan 3:
Probudilo me neko drmusanje. A onda nešto kao tresak! Razbuđena, osluškujem šta se to dešava. Mama teško diše i proizvodi čudne zvuke na nos. Onda opet tresak! Protrese me toliko, da imam osjećaj da se puni krug okrenem u maminom stomaku. Hvata me strah… Šta se to dešava sa mojom mamom? Fuuuuuuuu i opet tresak! Ne osjećam se više dobro i počinjem nelagodno da se mrdam u svom “gnijezdu”. Postaje mi hladno, mama se trese a i ja se tresem… Odjednom čujem tatin glas: “Utopli se još, grijanje ne radi, izgleda da si se prehladila. Idem da ti ugrijem mlijeko.” Ne znam šta znači to da se mama prehladila, ali mi se nikako ne sviđa ova hladnoća i treskanje…
Dan 4:
Osjetim da mama još uvijek leži. Danas je za razliku od jučer prevruće! Ta mi vrućina smeta i nekako me uspavljuje… Čujem kako tata govori mami: “Mislim da imaš visoku temperaturu, najbolje je da ostaneš u krevetu, a ja ću javiti da ne mogu doći na posao. Treba paziti da ti Riad ne prilazi, može mu preći prehlada.” Osjetim da je mama ponovo tužna i smirim se, jer kao što sam već rekla, ne volim kada je mama tužna. Vrućina me uspavaljuje…
Dan 5:
Opet drmusanje, ali sada moja mama kašlje. Prepoznajem taj zvuk, jer sam ga već puno puta čula kada braco kašlje. Mrdnem se malo, da se bolje namjestim poslije uzastopnog treskanja. U tom momentu osjetim maminu ruku na glavi. Draga moja mama, miluje mi glavu i nešto tiho šapuće, ali ja ne čujem šta mi šapuće.Osjetim njen strah i on prelazi i na mene. Tako bih rado da je utješim i dam joj znak da će sve biti u redu, ali ne znam kako…

Dan 6:
Mama ustaje iz kreveta! Super, znači da se osjeća bolje. Od sreće poskočim i ja u maminom stomaku. Dosta mi je ležanja, hladnoće pa vrućine, mama je ustala! Zadihano se sprema, ponekad se jako zakašlje, tako da se ja opet tresem. Izlazi napolje i hoda polako, neobično za moju mamu, jer ona uvijek hoda brzo. Čujem da teško diše i s vremena na vrijeme se zakašlje pa tada uspori korak. Stigla je negdje i sjela, sva topla i zadihana. Nakon nekog vremena, glas neke žene je izgovorio njeno ime, mama je polako ustala i pošla za njom. “Lezite”, rekao je glas… Mama je legla, a nedugo za tim, osjetila sam da se mama trese, a onda sam osjetila da me nešto hladno dodiruje. Glas je rekao: “Jako ste slabi, prehlada vas iscrpljuje. Morate dobro pripaziti na kvalitetnu ishranu, već sam vam rekla da je bebica jako sitna. Smanjite kretanje vani , zagađenje vam škodi jer ste osjetljivi. Biće sve u redu.”

Dan 7:

Gladna sam! Mama danas ne jede i ja sam jako gladna jer je i juče, a i prethodnih dana slabo jela. Još uvijek puno kašlje, a čula sam kako je tati rekla da joj je muka, pogotovo nakon jučerašnjeg izlaska napolje. Šta znači kada je nekome muka, ne znam, ali se nadam da će ta muka prestati pa da se mama dobro najede, jer kad je mama sita, sita sam i ja. Ne osjećam se dobo i kao da mi se stalno spava, ali to ne liči na san nego se nekako gubim…Mama, molim te budi bolje i jedi!

Dan 8:
Ovo postaje neizdrživo… Stalno tonem u neki mrak i kao da nemam više ni mrvu snage. Mama još uvijek kašlje i to treskanje me uznemiruje. A onda se rodi jedna misao: hoće li moja mama biti bolje? Šta ako uskoro ne bude bolje? Hvata me veliki strah i ne popušta! Osjetim kako se kočim od velikog straha…Tada mi sine ideja: Moram izaći odavde! Moram izaći odmah! Zadnjim mrvama snage , stresem se i čujem kako mama jaukne… Moram izaći! Znam da nije još vrijeme, znam da je ostalo još pet sedmica, ali ja to ne mogu da izdržim i ne mogu da čekam! Izvini mama, ali ja moram da izađem…

Ova priča je nastala nakon čitanja teksta “ Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje trudnica i ishod trudnoće”