- Afan i ja smo komšije, odrastali smo u istom dvorištu. Ovu dvojicu znam iz viđenja, ne znam ih po imenima. Išao sam po cigarete i vračajući se na trgu „kod Sata“ stajali su i dobacivali „klošaru, šta ćeš ti na protestima“. Odmahnuo sam rukom, kazavši – to je moje pravo, da tražim bolju Zenicu“ i produžio, ne vidjevši da su krenuli za mnom i čim su došli, počeli su me udarati, kaže Benjamin. Kaže da ni u snu nije mogao pomisliti da njegov komšija i poznanik, upravo zbog „renomea“ svog oca, sebi može dopustiti nešto ovako.
- U jednom trenu sam vidio kako se zaustavlja auto i neki momak viče na njih „kako vas nije stid, trojica na jednog“. Kako su ti momci izašli iz auta, ovi su me pustili i počeli trčati. Skoro su se sudarili sa policajcima koji su bili par metara dalje. Prišao je i neki stariji čovjek, koji je rekao da zna sve trojicu. Onda smo otišli u bolnicu, pa u policiju, kaže. Ljekari su konstatovali lakši potres mozga, kontuzije po tijelu, te povrede zglobova na rukama i nogama. Pušten je na kućno liječenje i kaže čim mogne „na noge“, vratiće se demonstracijama.
- Prošle sedmice došla mi je policija na vrata, da potpišem prekršajni nalog, faktički priznanje. Ja studiram, pa znam malo više o tome i odbio sam. Nisam nikog vrijeđao, osim ako pištaljka i zastava nisu zločin. Jedan dan sam nosio transparent „Huso, čobane“, a s obzirom da je naš načelnik javno, na TV-u nazvao one koji ne misle kao on „magarcima“, logično je da on kao prvi Zeničanin bude čoban koji vodi stado, između ostalog, i magaraca. Uostalom, ne vidim zašto bi riječ čoban bila više uvredljiva od riječi „magarac“. Ponavljam, nisam nikad psovao nikome, jer to nije kultura koju sam dobio u kući, kaže Benjamin, dodajući da su mu policajci rekli da „je fotografisan sa uzdignutim indeksom, kako poziva studente da se priključe“.
- Ako je poziv studentima na javne proteste zločin, onda sam kriv, kaže Benjamin. Njegov otac Admir kaže da „nije bio niti jedan dan na protestima i do jučer je imao različit stav od sina“.
- Nisam odobravao demonstracije, glasao sam za SDA i Husejina Smajlovića. Ipak, smatram da moj sin ima dovoljno godina da ja uvažavam njegov, a on moj stav, iako se ne slažemo. Kad nam je policija došla na vrata, onda sam dan-dva krišom išao kao slučajno da vidim šta to moj sin radi, te vidio da se faktički ne čuje, jer je inače miran i povučen. Sad javno kažem – načelnik Smajlović je izgubio jednog simpatizera, a ja ću sad, uz svog sina, svakog dana biti na protestima. Ovakva mafijaška država u kojoj sin očigledno zna da ga štiti očevo ime, meni ne treba, ja nisam četiri godine proveo u rovu za ovakvu Zenicu, kaže Admir Kaknjo.
Portparol MUP-a ZDK Aldina Ahmić kratko je potvrdila da je slučaj napada „zaprimljen“, te da će nakon dokumentovanja izjava Općinskom sudu za prekršaje biti upućen Izvještaj o djelu „fizički napad na drugu osobu“ protiv osoba inicijala E. D., A.S. i A. D.
Iz porodice Kaknjo potvrdili su nam jučer da su Benjaminovu majku i Admirovu suprugu kontaktirali jučer „predstavnici porodice Smajlović želeći da izraze žaljenje zbog učešća načelnikovog sina u napadu na Benjamina“. Jučer se Admir Kaknjo pridružio i prvi dan bio sa grupom demonstranata koji su već 50 dana na ulicama, tražeći „bolju Zenicu“.
- Kao odgovoran roditelj i predstavnik građana ovog grada izražavam žaljenje zbog navedenog incidenta, naročito zbog činjenice što je jedan od učesnika i moj sin. Smatram neprihvatljivim fizičke obračune među ljudima kao način rješavanja razmirica i sukoba, čak i onda kad su izazvane ozbiljnim provokacijama. Nasilno rješavanje problema dovodi do nereda i treba ga sankcionirati bez odlaganja i nepristrano. Pozivam policiju da ovom slučaju pristupi kao što pristupa bilo kojem drugom, bez obzira na učesnike, stoji u javnom obraćanju načelnika Zenice Husejina Smajlovića povodom ovog „incidenta“.
