Oto Cipra u Zenicu je stigao iz Plzena 1913. godine. U željezarskoj elektrani dobio je posao šefa knjigovodstva. Iako je to tada bio jedan od najuglednijih poslova u Zenici, napustio je kancelariju čim su nacisti ušli u grad i ponudio se da im bude prevodilac. Njegov radni kolega iz Željezare, elektromehaničar Oto Oleovnik, postao je povjerenik Gestapoa za Zenicu. Rado je koristio imenjakove usluge. Cipra je najčešće prevodio tokom ispitivanja uhapšenih pripadnika pokreta otpora. Jedan od njih, Meho Ismić, znao je njemački i čuo da Cipra tokom prevođenja mijenja iskaze uhapšenika i dodaje optužujuće rečenice. Zbog njegovih izmjena, gestapovci su produžavali mučenja ili se odlučivali za smrtne kazne.