Zajedno u školi

Mensura živi i radi u Minhenu, a za sebe kaže da je privatna poduzetnica i da se bavi i humanitarnim radom. S Edibom se zabavljala još 1984., a putevi im se razdvajaju nakon školovanja, kada je otišla živjeti i raditi u Njemačku. 

- Informacije o Edibu pronašla sam prije nešto više od godinu na internetu i javila mu se. Znam da je počinio četverostruko ubistvo i da je osuđen na 34 godine zatvora. Odbrojao je već 20, a trenutno mu se pred Sudom BiH sudi za ratni zločin u Dretelju, u kojem je bio dozapovjednik - priča Mensura. 

Ona tvrdi da njen muž preuzima na sebe i tuđe grijehe, ali se nada da će Sud BiH objediniti sve njegove kazne te dozvoliti da ona i muž svoj život nastave u inozemstvu po okončanju kazne.

Zahtjev za prebačaj

- Borit ću se da Edib bude prebačen u zatvor u Sarajevu ili Minhenu, da bih ga mogla obilaziti - kaže Sivac, dodajući da je prije svadbe u više navrata imala neugodnosti sa zatvorskom stražom KPZ-a kada je željela obići sadašnjeg supruga i da je spremna čekati u budućnosti i 24 sata da bi bila sa suprugom. 

Na brak čekala 26 godina

- Ovaj brak čekao se 26 godina. Zahvalna sam upravi zatvorske straže, iako je bilo i onih koji su me držali na kapiji po dva sata na temperaturi od 40 stepeni, a nikoga drugog za posjete nije bilo. Nisu uzeli u obzir ni to što sam prešla više od 1.000 kilometara da bih vidjela muža - kaže Sivac. 

Čokolada može, voda ne može    

Sivac kaže da neće dozvoliti da se radnici KPZ-a iživljavaju nad njom i njenim mužem.

- Ostala sam šokirana kada su me skinuli golu prilikom jedne pojsete Edibu. Nisu mi dozvolili da unesem sok i flaširanu vodu u zatvor. Već 25 godina ne pijem vodu sa česme iz zdravstvenih razloga, pa su me znali ostaviti i dehidriranu šest sati bez tečnosti. Čokoladu su dozvolili da unesem, a piće nisu, što je apsurdno - kaže Sivac.